Kao i kod drugih fruškogorskim manastira istorija i predanje o manastiru Beočin pomešani u jednu uzbudljivu priču.
Prvi pisani podaci o manastiru, čija je savremena crkva posvećenja Vaznesenju Hristovom, su iz 16. veka. Istorija beleži podatak da su u u njega stigli monasi iz Rače na Drini krajem 17. veka. Gradnja nove crkve započeta u prvoj polovini 18. veka, a zasluge za to imali su pobožni Srbi iz Starog Futoga, Novog Sada i Čerevića. Ikonostas iz 18. veka radili su Dimitrije Bačević i Teodor Dimitrijević Kračun, a prestone ikone Janko Halkozović. Ovde su iz manastira Fenek 1815. prenete mošti Sv. Stefana Prvovenčanog. Manastir su tokom II svetskog rata opljačkale ustaše uključujući deo ikona sa ikonostasa. U manastiru su sahranjeni pesnik, Jovan Grčić Milenko i episkop Varnava (Nastić), kanonizovan 2004.
foto:Dragan Kurucic
Ono što mnoge posetioce može da iznenadi i intrigira je park na južnoj strani manastirskog kompleksa. Postoje podaci da su ga osmislili i realizovali baštovani stigli iz Pariza, koji su održavali i Versajski park. Staze u parku, fontana i mali bazen nagoveštavaju nekadašnju lepotu. Najsvečaniji utisak pruža kapela podignuta 1905. po projektu velikog graditelja Sremskih Karlovaca, Vladimira Nikolića, koja nije otvorena za posete. Istraživanje okoline svakako će vas dovesti do Restorana domaće kuhinje „Beli čin“, poznatog mesta za ljubitelje prirode, porodičnih izleta, gurmane i hedoniste.
Tekst: Gordana Stojaković
