Na levoj obali Dunava, gledano u smeru nizvodnog toka te reke, dvadesetak kilometara od Novog Sada, smešteno je naselje Begeč. U istorijskim zapisima prvi put se pominje u petnaestom veku. Istorija kaže da mu ime potiče od glagola »bežati«, jer su ga naselili ljudi koji su bežeći od različitih opasnosti toga vremena, tamo sagradili sojenice. Jedno od najprepoznatljivijih obeležja Begeča jeste zdanje »Vizić«, koje kao kulturno dobro od velikog značaja pod zaštitom države. A svako ko krene u obilazak ovog koloritnog dela Vojvodine, ne može da ne uoči prelepu narandžastu boju šargarepe koja se, već tradicionalno, može kupiti i »na kućnom pragu« povrtara.
U ataru Bačke, odnosno u Begeču i okolnim mestima, iskusni povrtari uzgajaju jednu, od samo dve evropske sorte šargarepe, koje su zaštićene oznakom geografskog porekla, to je čuvena Begečka šargarepa. Preduslovi za njenu uspešnu proizvodnju su povoljni agroekološki uslovi, kao i odgovarajuće agrotehničke mere. Sama proizvodnja započinje u junu i julu mesecu, a jedna od specifičnosti tog ukusnog povrća jeste to, što se ono vadi i pre pune tehnološke zrelosti. Preporučljivo je da to bude sto deset dana od setve. Bogata šećerima i vitaminima, mlada begečka šargarepa, kažu, jedinstvena je na tržištu. Ona je sočna, ujednačene intenzivno narandžaste boje sa pokožicom koja sija. Njen koren je cilindričnog oblika sa zaobljenim vrhom, a prilikom lomljenja puca. „Meso“ šargarepe je krto i hrskavo, a zahvaljujući prirodnom šećeru i prijatno slatko. Od osnovnih hranljivih sastojaka u ovom povrću dominatan je beta karoten, dok ugljenih hidrata sadrži oko pet procenata. Svaka domaćica zna da bez slasti kvalitetne šargarepe nema dobre supice ili čorbice, a i u ostalim tradicionalnim receptima za jela od povrća, šargarepa ima počasno mesto. Zato je to povrće izuzetno traženo kako na domaćem tako i na tržištima regiona.
Begečka šargarepa bogata je antioksidantima i beta karotenom, što ukazuje na njena lekovita svojstva. Ona je prava blagodet za vid, a nije zanemariv ni njen direktan uticaj na poboljšanje kvaliteta kože, kose i noktiju. Ima antikancerogeno dejstvo, a u vidu obloga može posluži i kao prva pomoć kod posekotina i ogrebotina.
Begečka šargarepa ima sve karakteristike autohtonog proizvoda, jer ista sorta semena tog povrća na drugim zemljištima nije pokazala identične karakteristike. Godišnja proizvodnja je impresivnih 27 500 tona, te se može reći da se u atarima Begeča, Futoga, Čelareva i Gložana, godišnje proizvede više šargarepe nego što je ukupna proizvodnja na nacionalnom nivou pojedinih zemalja u okruženju.
Koga kontaktirati?
Opšta zemljoradnička zadruga „Begečki povrtari“, Kralja Petra I br.1, 21 411 Begeč
