Ako je igde prigodnije doživeti boje, zvuke i miris juga, onda je to ovde gde su se izmešale istorija, kultura, mentalitet, običaji, arhitektura. I gde se u gradskom grbu ugnezdio Beli most, po davnašnjoj legendi simbol ljubavi između Ajše, bogate Turkinje, i srpskog čobanina Stojana. I danas je na njemu mermerna ploča koja svedoči da je most podigla Ajša "da oprosti njene grehe i grehe njenih roditelja". Predanje veli da je ljutiti Selim-beg potegao pištolj želeći da ubije nesuđenog zeta, ali se devojka bacila i primila njegov kuršum. Pre nego što je izdahnula, tražila je da se od njenog miraza preko Vranjske reke podigne most. Tako je i bilo.

Na samom mostu postoje dve table: na turskom i arapskom jeziku, na kojima piše:

„Ovaj most zvaće se Beli most,

on će služiti za olakšicu

Voda koja ispod njega teče

Neka posluži ljudima za zdravlje!

Prolaznici, prođite jedanput

Preko mosta i vratite se:

Videćete da je sagrađen

za dobro svakog čoveka.

Muhamede Mustafo,

Posreduj za humanu vlasnicu Ajšu…“

 Ispod ovog teksta nalazi se tekst na arapskom jeziku:

„O Čuvaru, vlasnica ove dobrote i lepote, Hanuma Ajša, podiže ovaj most da joj Bog oprosti njene grehe i grehe njenih roditelja.“

Ovako je događaj upamtilo Vranje.

Danas, sve više turista iz čitavog sveta dolazi u pohode Belom mostu: zaljubljeni zahvataju vodu ispod mosta kojom prskaju odeću da bi zaštitili svoju ljubav od zlih sila. Za dan zaljubljenih veliki broj mladih, zaljubljenih i bračnih parova prelazi po dva puta preko mosta: kažu da Beli most ima čudno dejstvo, do danas neobjašnjivo.