Vekovima već se u ražanjskom kraju izrađuju specifične posude - crepulje za pripremu hrane na otvorenom ognjištu, pa je njihova izrada nematerijalno kulturno nasleđe koje treba sačuvati, baš kao i sve objekte u kojima su, zahvaljujući znanju i umeću tih ljudi koji ih stvaraju nastali. Opština Ražanj je zbog svog položaja i prirodnih odlika izuzetan turistički potencijal , a ovo kulturno nasleđe-izradu crepulja Turistička organizacija opštine Ražanj predstavlja svim posetiocima,kao pravu dragocenost. 

Izrada crepulja u selu Rujište kod Ražnja je zanat koji datira iz XIX veka. Ove crepulje se izrađuju od dve vrste gline – „lulavice“ i peskovite, a obe se kopaju na Crepuljarskom brdu. Proces izrade obuhvata: kopanje gline; mešanje gline gaženjem; ručno oblikovanje posuda; sušenje; „kalaisanje“ ostacima sa sastruganih crepulja („struganka“), prskanje vodom i zaglađivanje; sušenje – „dimljenje“; pečenje u „furuni“; vezivanje žicom i „pepelisanje“ pepelom iz furune.

Ražanske crepulje se izrađuju u tri veličine, sa i bez rupe u sredini. U crepuljama sa rupom, peku se hleb i pogača, a u crepuljama bez rupe se pripremaju različita jela.
Izradom crepulja u selu Rujište tradicionalno se bave muškarci, ali danas ovim zanatom počinju da se bave i žene. Crepulja koja se dobro napravi, na ovaj tradicionalni način, može da traje dugi niz godina, a u slučaju da se polomi, tradicija je, da se njeni delovi ugrađuju u ogradu oko kuće. 

Sve je veća potražnja za posudama ove vrste, zbog veoma ukusnih jela, pre svega hleba i pogače koji se u njima pripremaju, a svakako je pravi turistički doživljaj poseta ovom kraju i degustacija tradicionalnih jela iz crepulje.

foto:nkns