Za ljubitelje planinskog biciklizma, Homoljske planine su pravi izazov i doživljaj!
Greben Homoljskih planina je vrlo izdužen i raznolik; pruža se od Stiške ravnice, počinjući južno od Gornjačke klisure koja ga preseca, onda u blagom luku koji se pruža u pravcu kazaljke na satu, sa zapada prema istoku, preko čak nekih pedesetak vrhova iznad 800 m visine stiže do preko 100 km udaljene svoje najistočnije (a ujedno i najviše) tačke, Crnog Vrha nadomak Bora. Ovaj masiv je i vrlo razuđen, sa bezbroj grebenčića koji se pružaju i spuštaju u doline na sve strane. Upravo te mnogobrojne doline reka čine drugi, ne manje atraktivan aspekt homoljskih predela, koji ga čini izuzetno dinamičnim, ali i vrednim istraživanja i zavirivanja.
Geološki gledano, greben Homoljskih planina je izuzetno dinamičan, uz stalne smene kraških predela i starijih, vododrživih stena, mada nigde ne postoji prava visoravan kakve je karakteristična za susedne masive Beljanice i Kučaja. Homolje počinje sa nekoliko izrazito kraških vrhova – Ježevcem, Vukanom i Vranjem, gde kontakt sa starijim formacijama istočno od Štubeja čini da krečnjak ustupa mesto škriljcima sve do minijaturnog kanjona Crne reke i Zdravče, čiji krečnjaci iznenadno ponovo paraju nebo, podsećajući nas na ono što smo videli na krajnjem zapadu. Nema sumnje da su najatraktivniji vrhovi Homolja upravo oni koji su sazdani od krečnjačkih stena, jer sve karakterišu manji ili veći vertikalni stenoviti odseci i izuzetni vidici koji se sa istih pružaju.
U Homolju ćete zaista pronaći sve što bi pravi ljubitelj prirode mogao poželeti: prelepe rečne doline, iskonske šume, bujne pašnjake, atraktivne stene, pećine i jame, manastire, potajnice, prerasti, vrtače, i kada skinete paučinu sa napuštenih koliba pored kojih prolazite, uzbudljivo svedočanstvo o jednom načinu života sa planinom koji lagano pada u zaborav.
