Veliki tetreb je krupna ptica iz porodice koka, živi u četinarskim šumama planinskih oblasti. Uništavanje šumskih staništa i uznemiravanje ove ptice, dovelo je do drastičnog smanjenja njene brojnosti.

Danas je u Srbiji populacija velikog tetreba procenjena na 70 do 85 parova.   Iz ovih razloga, veliki tetreb je zakonom strogo zaštićen kao prirodna retkost Srbije. Na Mokroj Gori nekoliko parova ove ugrožene vrste naseljava visoke šume crnog bora sa crnjušom na serpentinitima Jelovca i Šišatovca.

Mužijaci su lepši, znatno jači i kočoperniji od koka. imaju lepše perije. Oko očiju ih krasi izrazito crvena mesnata ruža,koja se proteže u obliku polumeseca. Rep velikog tetreba je poseban ukras njegovog tela,koji se veoma lepo prikazuje u svadbenim igrama. Hranu tetreba sečinjavaju uglavnom semenke crnogoričkog i beloboričkog drveća, njihovi pupoljci i lišče. Jede i žitarice ako do njih dođe. Voli i životinjsku hranu. Larve,puževe,gusenice,crve. Neštedi ni jagode, maline,kupine. Ne pričinjava skoro nikakvu štetu..Parenje tetreba je posebna draž. Tada se mužijaci bezpošteno bore za osvajanje ženki. u periodu parenja mužijak u praskozorje,počinje sa svojim brušenjem, pevanjem. U dugim pevanjima tetreb ne vidi i nečuje. Smatra se da iz ljubavnog zanosa dolazo do anatomskih promena- zatvaranja ušnih duplji i očnih kapaka. Pritom tetreb ispruži vrat i pomera ga uvis i na dole. To dugo pevanje, bolje rečeno brušenje, ovladano zanosom, lovci zloupotrebljavaju i, trčeći, približavaju se tetrebu.