Od 19. veka da danas je na području Kopaonika zabeleženo oko 180 vrsta ptica. Stvaran broj broj vrsta koje se mogu sresti na ovom prostoru je sigurno veći i on se procenjuje na oko 210 vrsta. Od do sada zabeleženih vrsta na Kopaoniku je gnezdilo 125 vrsta . Zbog nestanka nekoliko nekadašnjih gnezdarica Kopaonika, broj vrsta koje se danas gnezde ovde se kreće oko 115.

U fauni dominiraju ptice šumskih staništa, otvorenih planinskih staništa i ptice kulturnih predela. Ptice vezane za vodena staništa nisu u većoj meri prisutne na Kopaoniku. Zbog velikog diverziteta , bogatstva faune ptica i zbog prisustva retkih i ugroženih vrsta Kopaonik je još 1997. godine uvršten u spisak međunarodno značajnih područja za ptice (IBA).

Karakteristične gnezdarice šuma Kopaonika su: osičar Pernis apivorus, orao zmijar Circaetus gallicus, uralska sova Strix uralensis, gaćasta kukumavka Aegolius funereus, planinski detlić Dendrocopos leucotos, troprsti detlić Picoides trydactilus, leštarka Bonasa bonasia, mala muharica Ficedula parva, šumski zviždak Phylloscopus sibilatrix, planinska senica Parus montanus.

Šumski zviždak (Phylloscopus sibilatrix) je vrsta ptice pevačice iz roda Phylloscopus, opisana je 1793. godine.Rasprostranjen je u većem delu Evrope, izuzev Pirinejskog poluostrva, kao i umereni pojas Azije do Zapadnosibirske nizije.

Izrazita je selica na celom arealu. Zimuje u podsaharskoj zapadnoj Africi. Naseljava tamnije šume (bukove, hrastove, grabove, ređe mešovite i četinarske) sa slabije razvijenim spratom žbunja, parkove i stare voćnjake, od ravničarskih do planinskih područja. Živi na svega nekoliko šumskih područija u Srbiji, a na Kopaoniku je prisutna kao strogo zaštićena vrsta.Dužina 11–13 cm. Gnezda u obliku kupole prave u niskom žbunju.U maju ostavljaju 6-7 jaja.Hrani se sitnim beskičmenjacima, pretežno manjim insektima.Odozgo su list zelene boje, a odozdo bele sa limun žutim grudima.Od drugih njoj sličnih vrsti se razlikuje po boji grudi i svom kratkom ali širokom repu.