Na Badnji dan u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca. Zavisno od krajeva, birani su različiti badnjaci. U istočnoj Srbiji biran je cer; na zapadu, zavisno od kraja, su to hrast ili bukva; u smedrevskim selima se ne seče drvo za badnjak, već grana hrasta.

Broj badnjaka takođe varira zavisno od kraja. Negde se seče jedan badnjak, negde dva ili tri a ponegde i devet, a negde onoliko badnjaka koliko ima muškaraca u kući. Uglavnom je to značilo da se odseče jedna grana drveta, koja bi se tako cela nosila kući, ili se prvo kresala na više jednakih ili nejednakih delova.

Kad se vrate kući sa badnjakom,muškarci lože vatru i pristavljaju pečenicu,dok domaćice mese kolače i sva ostala jela za božićnu trpezu.

Badnje veče. Na Badnji dan uveče, čim padne mrak, domaćin unosi u kuću badnjak i slamu. Kada stupi preko praga, on pozdravlja ukućane rečima: "Dobro veče! Čestit Božić, srećno Badnje veče!" Domaćica i deca ga dočekuju unutra i pri tome posipaju pšenicom otpozdravljajući mu.

Badnjak se stavlja na ognjište ili peć i deo se odmah loži (u današnjim gradskim uslovima, gde ovo nije lako izvesti, loženju badnjaka može se prisustvovati u crkvenoj porti). Jedna grana badnjaka stavlja se uz istočni zid kuće, odnosno u ugao gde se se nalaze ikone i kandilo.

Slama se unosi zajedno sa badnjakom ili posle njega, i posipa po celoj kući, ili makar u prostoriji u kojoj je postavljena svečana trpeza. Ona simvolizuje slamu u pećini u kojoj se rodio Hristos. Ispod badnjaka ili u slamu pod stolom za kojim se večera ostavljaju se slatkiši i pokloni za decu.