Februar je čudan mesec. Kolebljiv i neodlučan. Možda zato što je najkraći. Mesec koji nagoveštava kraj mesojeđu, mesec karnevala,mesec vode. Zato što je najkraći , narod mu je nadenuo samo jedno ime-vodeni, jer se zna da sa vodom sve brzo odlazi.
Smatra se da u februaru, od Svetog Trifuna i drveća počinju da luče sokove,a kako bi drvo bilo što kvalitetnije, seklo se do Trivundana, kako ga ne bi napale crvotočine.
U narodu postoji i mnogo verovanja za ovaj mesec. Pa tako, ako februarsko lepo vreme izmami muve, mart će ih sve podaviti.Stari ljudi kažu da je bolje videti u februaru gladna u polju vuka, nego u košulji u polju čoveka.Ako se mačka sunča na februarskom suncu, ona će u martu opet biti sklupčana uz peć.Ako je o prazniku Jevtimiju procvetalo cveće, onda će na Cveti biti mraz! Ako na Svetog Trifuna padne kiša, šljiva će dobro da rodi te godine.Ako na Sretenje greje sunce i bude toplo vreme, zima će se odužiti i biće sigurno snega u martu...
Obično ima 28 dana, a prestupne godine, uzjoguni se i poraste za jedan više i stigne do broja 29. Kad vidi kakva su vremena, želja za dužim trajanjem brzo prođe, pa poželi da ponovo bude kraći. Želja mu se već naredne godine ispuni.
Autor: Dragomir Antonić
