Obrada metala u staroj srpskoj umetnosti može se pratiti od vremena prvih Nemanjića. Od najstarijih zlatarskih radova iz srpskih riznica sačuvala se u srebro okovana ruka sv. Jovana — sada u katedrali u Sijeni. Okovi ikona i metalne korice crkvenih knjiga spominju se u izvorima već od kraja XII veka.

Origiialni srebrni okovi ikona srpskog porekla očuvani su iz XIV veka; najlepši među njima nalazi se u crkvi sv. Nikole u Bariju. Od posuđa, nakita i crkvenih stvari u metalu malo je ostalo iz XIV veka. Sudeći po pisanim podacima vidi se da je zlatarstvo u srednjevekovnoj Srbiji, bogatoj plemenitim metalima, bilo jako razvijeno. Kralj Dragutin imao je na svom dvoru zlatarsku radionicu. Od vremena kralja Milutina spominju se u izvorima često primorski majstori zlatari u Srbiji; tako je među Milutinovim majstorima bio čuven Kotoranin Obrad. U XV veku zlatarstvo je naročito cvetalo na Kosovu, u Novom Brdu. Velika većina zlatarskih radova po riznicama naših crkava i manastira iz kasnijih je vremena — iz XVI, XVII i XVIII veka. Iz mase neproučenog materijala izdvajaju se svojom lepotom dragocenosti fruškogorskih manastira i riznica u Dečanima, Peći, Studenici, Trojici Pljevaljskoj, Savini, Staroj crkvi u Sarajevu itd. U kasnijem zlatarstvu najlepši su primerci darohra-pilnice i moćnici u obliku metalnih arhitektonskih modela, okovi knjiga, krstovi, ripide, kadionice i razno posuđe.

Umetničku vrednost imaju i najbrojniji radovi naših zlatara: novac i pečati, od olova i pozlaćenog srebra. Od većih radova u metalu naročito su bili dragoceni horosi — polikandilija (veliki metalni obruči obešeni na lancima ili perforiranim šipkama). Od horosa, najlepši se očuvao u Dečaiima iz kraja XIV veka; nešto su stariji manji harosi u Markovom Manastiru i Psači.

I tehnika livenja zvona bila je poznata našim srednjevekovnim majstorima. Najlepša zvona Srba livaca nastala su u XV veku; sada ih ima u Peći, Dečanima, Beogradu i Skoplju.