Takuša je stara sorta kruške, nepoznatog porekla. U našoj zemlji se gaji, pretežno u Zapadnoj Srbiji, i to su uglavnom se sreću stara stabla.
Redovno rađa i dugovečna je. tabla ove sorte mogu da žive i 200 godina. Redovno i obilno rađa i u skromnim uslovima, bez velike nege. U povoljnim godinama prinos po jednom stablu može biti i od 200 do 400 kg. Drvo je bujno, kruna široko piramidalna i retka. U visinu može da poraste i 20 m, a prečnik krune dostže i do 10 m. Ima veliki ugao grananja. Rađa na kratkim i dugim granama.
Plod je sitan, čigrastog oblika, na srednje dugoj peteljci. Pokožica je žuta sa zelenim nijansama, na sunčanoj strani prelivena bledim rumenilom. Meso je belo, sočno, pomalo oporo vinastog ukusa sa slabom aromom. Sazreva krajem oktobra. U skladištu se može čuvati 3 do 4 nedelje. Nakon toga meso počinje da gnili. Plod izdržava dobro transport posle berbe.
Takuša je sorta otporna na mraz, kako drvo, tako i cvet. Dobro uspeva na strmim terenima, suvim, kao i zaledinjenim zemljštima. Otporna je na veliki broj bolesti i štetočina, pa se zbog toga preporučuje za gajenje u organskoj proizvodnji. Može se gajiti na nadmorskim visinama od 700 do 1000 m.
Plod takuše se koristi u svežem stanju. Može se koristiti za sušenje, pravljenje sokova i marmelade. Takušu su u ishrani koristili i stari Sloveni praveći od nje ćuveno staroslovensko piće "vodnjiku".
Autor:Dragoljub Dragojlović, dipl.ing.
