Između običaja u varoši Boljevcu i običaja u okolnim srpskim selima nema skoro nikakve razlike, jer je Boljevac postao doseljavanjem iz okolnih sela tek oko polovine XIX. veka.
Troična nedelja zove se Rusana nedelja. Te nedelje žene ništa ne peru ceđem zbog ruse. Isto se tako stoka ne krmi niti se šišaju ovce, opet zbog ruse.
Na Trojice u jutru rano, pre sunca, nabere se dosta cveća i grančica od jorgovana i lipe, pa se time okite prozori i vrata.
Trojice se praznuju tri dana. Prvog dana Trojica pletu se u crkvi venci od trave, za vreme službe Božje. Ti se venci nose kući i ostavljaju u haljine, da ne bi moljci pojeli haljine.
Nekada su u Srezu Boljevačkom na Trojice, išle kraljice i pevale po selima. Danas toga nema. Stariji ljudi sećaju se kraljica iz svoga detinjstva.
Autor: S.M.Grbić
