Običaji oslikavaju dušu naroda. Običaj koji se i do danas očuvao jeste način pozivanja svatova na venčanje – nedelju dana pre venčanja pozivar iz kuće mladoženje je išao od kuće do kuće i pozivao svatove, ustaljenim redom.

Obavezna je bila buklija, okićena cvećem i svadbarskim peškirima, iz koje je gutljaj ispijao svako ko pristane da dođe na venčanje. Zatim su je budući svatovi ukrašavali i ponovo punili rakijom, za sreću i dug život mladenaca.

U raznim delovima Srbije, svadbeni običaji se manje ili više razlikuju. Na venčanje je najčešće pozivao momak koji je pripadao mladinom ili mladoženjinom rodu, koji je sa sobom nosio okićenu bukliju u kojoj je vino ili rakija. Očekivalo se od domaćina koji se poziva da se prekrsti, otpije malo iz buklije i da kaže:

„Daj Bože da su mladenci živi i zdravi, da ih prati sreća i ljubav, da ove godine venčamo, a iduće krstimo.“