Čuvajmo ove naizgled sitnice i prenosimo ih potomcima. A, druženja na krsnim slavama su najbolja prilika za razgovore o prošlosti

Duhovno  je snažnije od materijalnog. Kuće se mogu uništavati, mostovi i gradovi rušiti, groblja zatravljivati, ali svest o njihovom postojanju se ne može izbrisati, sve dok pamtimo. Pamćenje je znanje.

Naše pamćenje je naše najveće bogatstvo. Ako pamtimo znamo. Zato je važno da pamtimo i ono što znamo potomcima kazujemo. To je naša obaveza. Da li će potomci nas saslušati i da li će o našim pripovedanjima voditi računa na njima je da odluče. Kako god da odluče, to će biti njihova odluka, a posledice će snositi sami.
Naša je obaveza da ono što pamtimo prenesemo drugom. Zato je važno čuvati običaje, narodne priče i pesme, bajalice, uspavanke, bajke, igre. Posebno sačuvati igre kojih smo se mi igrali kao deca. Igre u detinjstvu su uvek vaspitnog karaktera, a pored toga omogućavaju deci da razviju sve delove tela.

Uzmite, na primer, igre piljaka. Tu vežbate motoriku ruku. Ili klisa i maške, školice, gudže, trule kobile, žmurke. Uzmite na primer igru zvanu tutumiš. Igraču se povezom zavežu oči, a on onda pokušava da uhvati nekog od saigrača i da pipanjem utvrdi koje u pitanju. Ovo je veoma dobra vežba za kretanje bez pomoći čula vida uz pomoć drugih čula i maksimalnog naprezanja moždanih ćelija.

Od malena učite da se orijentišete u prostoru i sa zavezanim očima.

Ove godine dodeljena je Nobelova nagrada iz medicine za otkriće kako nam mozak omogućuje orijentaciju i kretanje u prostoru. Naše babe i dede su nas i ne znajući za veliki medicinski problem, uz pomoć igre učili stvarima koje će nam kasnije zatrebati u životu.

Zato, čuvajmo ove naizgled sitnice i prenosimo ih potomcima. A, druženja na krsnim slavama su najbolja prilika za razgovore o prošlosti. Tako se čuva tradicija i običajna kultura.