Neke poslove u selu prate posebni običaji. Moba je nekad bio veoma rasprostranjen običaj.
Najčešće su mobe sazivane radi žetve žita, češće za žetvu zobi, nešto ređe za žetvu pšenice, a nikad za žetvu ječma ili raži. To su žetelečke mobe. Češće su sazivane u kotlinama Lužnice i Đetinje, a ređe u brdskim predelima. Žetelačke mobe počinju sredinom jula i traju do pred kraj avgusta. Žetva se obavlja isključivo srpom. Za takav rad potrebno je dosta radnika, a posao je morao da se obavi u kratkom vremenu. Žetelečku mobu saziva onaj ko ima dovoljno veliku njivu. Moba se saziva obično kad je "Prazničak", to jest nije pravi radni dan, ali nije ni veliki praznik ("crveno slovo"). Na mobu se sakupljaju srodnici i susedni sa "uzova", a ponbekad i prijatelji sa šireg područja. Većinu učesnika mobe sačinjava mladež. Oni srpovima žanju žito, snažnijimuškarci vezuju snoplje, starijipletu užad, a starije žene pomažu u spremanju hrane za mobu.
Na mobu se redovno pozivaju i svirači. Oni uveseljavaju učesnike mobe dok rade, a posle toga sviraju da se igra u kolu. Među onima koji žanju počasno mesto ima žetelac "na zažnju". On vodi pravac od dna prema vrhu njive. Od njega najviše zavisi tempo rada. Tokom mobe učesnici se neprekidno takmiče. Čitav tok rada na mobi prati veselje, pevanje i šale. Zato kuća koja je u žalosti ne saziva mobu. Na završetku žetve ponegde se delićnjive od nekoliko kvadratnih metara ostavi nepožnjeven, "da ostane nešto i za nebeske ptice". Kad se žetva završi, devojke od žitnog klasja pletu venac, nose ga domaćici i ona ga ostavlja iznad kućnih vrata i tu ostaje do iduće žetve. U velikom broju pesama koje se pevaju pominju se mitska bića, sveci, vile i zmajevi, a u nekim se pesmama prepoznaju tragovi davnašnjeg kmetovskog rada kod bogataša, carevas, kraljeva... Ipak se u svim tim pesmama naglašava rad pa su sve one tipične pesme uz rad. Moba se ponegde saziva i radi kupljenja šljiva. Na njoj se radi slično kaoi na žetelečkoj mobi.
Prela su takođe vrsta mobe. Održavaju se kad su noći duge, obično u decembru. Na prelu žene i devojke pomažu susetki da se oprede vuna ili konoplja "(kučine"). Takvu pomoćobično traži ona domaćica kojoj se žuri da svojoj kćeri spremi"ruvo" za udaju. Često se prelo saživa i u kući u kojoj ima dosta muškaraca, a nema dovoljno ženske radne snage. Kuća koja saziva prelo mora ipak biti dovoljno imućna, da ima dosta vune i ima čime počastiti prelje. Na svakom prelu se peva, igra, veseli I šali.
Na prelo dolaze i muškarci, ali su oni dok se radi u posebnoj prostoriji. Tek kad se prelo završi, svi se izmeštaju i nastaje igranka i veselje. Pesme na prelu su takođe prigodne, vezane za rad koji se obavlja. Slična prelima su češljanja vune, grebenanje i krunjenja kukuruza. Kod svih ovakvih skupova naglašen je običaj zajedničkog rada i solidarnosti prema susedima i srodnicima. Rad na mobi se ne plaća niti postoji obaveza da se taj rad uzvrati. Taj rad se jednostanvo poklanja. Za mlade je takav rad privlačan, jer ga uvek prati pesma, svirka, igra i veselje. To je i prilika za zbližavanje pa se ne kaže slučajno:
"Na prelu se gledaju devojke".
Autor: dr Rade Poznanović
