U neposrednom susedstvu Kalemegdana, na samom kraju Knez Mihailove ulice, nalazi se zdanje nekada cuvenog beogradskog hotela, danas jedan od retkih sacuvanih reprezentativnih objekata grada iz druge polovine XIX veka.

Nastanak ove zgrade na placu ranije privremene pijace, nije bas najjasniji. Pretpostavlja se da ju je podigla porodica poznatog dobrotvora, Krsmanovica, a o projektantu nema nikakvih podataka. Prema nekim zapisima, u zgradi je otvoren hotel u jesen 1870. godine, a prvi zakupac bio je Jevrejin, Jovan Vuger. Njegova licna preduzimljivost ucinila je od ovog hotela jedno od najuglednijih mesta u gradu: ne samo da su ovde, u 17 gostinskih soba na spratu, odsedali najvidjeniji posetioci i strani putnici, vec je i njegova kafana bila na posebno dobrom glasu.

Prema Kalemegdanu nalazila se kafanska basta, narocito popularno mesto okupljanja u letnjem delu godine. Hotel je posedovao i bilijar salu, citaonicu stampe, a cesto su priredjivani i koncerti.

Za ovaj hotel vezan je i jedan neobican dogadjaj. Prica o majstor Stojanu bila je potkraj proslog veka jedna od glavnih tema u beogradskoj carsiji. Jednog letnjeg dana, kaze ova prica, tokom popravke krova na hotelu, majstori su – u ocekivanju letnje nepogode, prekrili velikim platnom otkriveni deo tavana. Niko od radnika, medjutim, nije primetio da je na krovu ostao cutljivi majstor Stojan, poreklom s juga Srbije, kako bi platno dobro zategao na jos nekim mestima na krovu. Uskoro je naisla velika oluja, sa vetrom koji je nosio sve pred sobom. Tako je i sa hotela odletelo platno zajedno sa nesrecnim majstor Stojanom. Vetar je bio toliko silan, da su platno i Stojan preleteli Savu i aterirali na danasnjoj novobeogradskoj strani! Nesto kasnije, tamo je ziv i zdrav pronadjen preplaseni majstor Stojan, koji ce ubrzo nakon ovog neprijatnog dozivljaja zauvek napustiti Beograd. Otada se o njemu vise nista nije culo...

U ovom zdanju danas je smestena Biblioteka grada Beograda. Adresa je: Knez Mihailova 56.