Peter Karl Faberže (1846–1920), široj publici poznatog po uskršnjim jajima od plemenitih metala i dragog kamenja koja su se u njegovoj radionici izrađivala po narudžbama poslednja dva ruska cara – Aleksandra Trećeg i Nikolaja Drugog.

Kada je 1885. od Faberžea za caricu Mariju Fjodorovnu (rođenu kao princeza Dagmar od Danske) naručivao prvo uskršnje jaje, Aleksandar Treći je na umu imao prototip zlatnog jajeta od nepoznatog francuskog majstora iz 18. veka, tada u posedu princeze Vilhelmine, ćerke Kristijana Devetog Danskog. Ovo zlatno jaje sa „iznenađenjem” u vidu emajlirane koke sa dva rubinska oka i krunom ukrašenom draguljima, danas se nalazi u riznici Muzeja istorije umetnosti.

Posle smrti Aleksandra Trećeg (1894), Nikolaj Drugi nastavlja tradiciju o Uskrsu poklanjavši po jedno jaje bivšoj i novoj carici. Faberže koji svake godine pred praznik na adresu ruske ambasade u Berlinu šalje kovčeg pun poklona namenjenih raznim diplomatskim predstavnicima, ima sve više posla. Kao carski nabavljač i dvorski juvelir, zadužen je za izradu nakita u skladu sa strogim propisima o decentnosti i prefinjenosti  portrete četvoro carske dece.

Faberže na početku karijere radi sa poludragim kamenjem koje naručuje od dve specijalizovane brusionice. Veliku konkurenciju ima u Alekseju Sergejeviču Kakovinu, zanatliji čiji pritiskač za papir koji predstavlja jestive bobice od jaspisa, kvarca, gips-selenita, mermera, gagata, korala i raznog brušenog kamenja, Princu od Velsa na Svetskom sajmu zanatlija u Londonu 1851. izmamljuje reči: „Voleo bih da ih pojedem!”