Zaharije Orfelin je krupna figura knjizevnog zivota Srba u Ugarskoj tokom 18. veka. Jedan je od najprosvecenijih Srba toga doba i prvi Srbin koji je pisao i objavljivao stihove, prvi primer stampanog pesnistva kod Srba u 18. veku. Uz sve to, Orfelin je pokrenuo u Mlecima 1768. godine Slaveno-serbskij magazin, prvi srpski casopis.
Bio je svestrana licnost. Jovan Skerlic, koji je prvi detaljno proucio srpsku knjizevnost 18. veka i napisao obimnu studiju o njoj, pise o Orfelinu: "Zivopisac, bakrorezac, kaligraf, kartograf, pisac bogoslovskih, skolskih, istotijskih i prigodnih knjiga, fizicar, vinogradar, pesnik, izdavac, uvek puki siromah, on je sve to bio nekih trideset godina nase knjizevnosti, koju je gotovo sam nekeo vreme predstavljao i nosio." To vreme je trazilo takve ljude koji ce srpskom narodu ukazati na nepregledno polje ljudskih znanja i zapoceti temelje njegove nacionalne kulture novoga doba. Znacaj Zaharija Orfelina istakli su Dositej Obradovic ("Zaharija Orfelina ime nece medju rodom zaboraviti") i Dobrovski ("Nova srpska knjizevnost pocinje od Zaharija Orfelina").
Orfelin je nastojao da njegovo delo dodje do citalaca pa je zato stampao svoje pesme kao zasebne knjizice, ali i druge knjige: Goretski plac, na crkvenom, ruskoslovenskom jeziku (1971), Plac Serbiji, na srpskom, narodnom jeziku, stihovana varijanta Goretskog placa (1972), Sjetovanije (1764), Pesn istoriceskaja (1765), Kaligrafija (1778), Zivot Petra Velikog (1772).
Pre Goretskog placa Orfelin je izmedju 1757 — 1761. godine objavio prvih sest pesama na ruskoslovenskom jeziku, jeziku crkve, sa religioznom sadrzinom. Posle toga, od 1761. godine, objavljuje pesme na srpskom (narodnom) jeziku sa svetovnim temama. sasvim je razumljivo sto u ovim pesmama ima primesa ruskog i crkvenoslovenskog jezika.
Poezija Zaharija Orfelina je delo svoga vremena i aktuelnih politickih i kulturnih potreba srpskog naroda u Ugarskoj. Ona je izraz drustvene klime, politickog trenutka i emotivne atmosfere. U svome vremenu ona je imala znacajnu funkciju i ispunila je svoju misao. Zato se danas pred nju ne mogu postavljati strogi i umetnicki kriterijumi i traziti od nje trajne umetnicke vrednosti. Te ambicije nije ni imao Zaharije Orfelin.
Autor:Staniša Veličković
Interpretacije
