Oni koji su ga poznavali kažu da su Dušan — od duša i Radović — od radenosti, uistinu bili imena — sudbine. O tome kako nas je tvorac 'Džona Piplfoksa' i 'Strašnog lava' oslobađao od gluposti, od vlasti, od rđavih navika, od neosetljivosti na dobrotu — svedoci knjige pesama i aforizama, zapisi kultnih emisija 'Beograde, dobro jutro', reči kojima deca, citirajući ga, pokušavaju da objasne sebe i svet. A niko nije manje ličio na dete, a više imao dušu deteta - uveravaju i danas njegovi prijatelji.

'Radović je pisao priče i pesme, najave i odjave, songove i skečeve, kuvarice i slikovnice, aforizme i reklame, sinopsise za filmove i proslave, parole za akciju gradske čistoće, tekstove za matičare...'

Sa vrha Beogradjanke se svako jutro, u 7:15, distribuirala Beogradjanima dnevna doza Duska Radovica, uz zvuke melodije... "U ranu zoru zoru kad svane dan".

Beogradjani su ga godinama uzimali. Okupljeni po kuhinjama oko tranzistora na baterije, ili nove modele kasetofona kupljenih kod Poljaka na Bajlonijevoj iliti Bajlonovoj pijaci.

Svako jutro svakog radnog dana, razgovor se prekidao kad se iz zvucnika zacuo Dusko Radovic. Samo je dzezvama za kafu i eventualno nadrndanim peracicama sudova bilo dozvoljeno, ili nije moglo biti zabranjeno, da narusavaju tu svecanu atmosferu kada Dusko govori novi aforizam.

Polako, natenane, kao karte u pokeru bi nam ih podelio po pet komada svako jutro i mi bi ih nosili sa sobom taj dan i delili dalje onima koji ih nisu culi, ili se prave da ih nisu culi.

I tako godinama, samo po pet svako jutro. Rastezali smo Duska da bi nam duze trajao. Tacno smo znali da ce nam jednog dana, kad ga ne bude bilo - mnogo nedostajati.—