Hrišćanska crkva proslavlja Cveti kao jedan od petnaest velikih praznika, čuvajući u tome uspomenu na dan svečanog ulaska Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, događaj koji se, po biblij-skom učenju, zbio šest dana pre pashe.
Po predanju, dolazeći krotko od Jeleonske gore, odakle je jahao na magaretu. Isus Hrist je oduševljeno dočekan kao car uz klicanje naroda. Praznik Cveti se u crkvi slavi od četvrtog veka, a naziv je dobio po grančici cvetne palme, koju je tom prilikom Isus nosio u ruci.
U srpskom, pak, narodu su Cveti značajan datum nacionalne istorije, jer je tog dana kod Takovskog grma Miloš Obrenović poveo 1815. godine Drugi srpski ustanak, pa je u prošlom veku današnji dan praznovan pod nazivom Srpske Cveti.
Tokom cvetne nedelje su se devojke starale da za Cveti uzberu cveća. Osobito su ga brale uoči Cveti, i njime se kitile, a ako su želele da ga zasade - brale su ga sa sve korenjem, najčešće u cvetnu subotu, i preko noći držale potopljeno u kakvoj činiji, ali ne unoseći ga pod kućni krov, da bi ga sutradan, na sam praznik Cveti, zasadile, verujući da će najbolje cvetati i mirisati ako je baš ovoga dana zasađeno. Pastiri su na Cveti brali mlečiku i njome kitili torove i staje - da bi stoka bila mlečnija.
Autor:Mile Nedeljković
