Manifestacija "Futoška kupusijada" 25.oktobra, ima za cilj promociju futoškog brenda – futoškog kupusa, kao najznačajnijeg poljoprivrednog proizvoda Futoga. Futog mnogi s pravom nazivaju “prestonicom kupusa”; zahvaljujući ovom povrću za Futog se čulo daleko izvan granica zemlje.
U okviru manifestacije se organizuje i Susret proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije, čiji je cilj da promoviše proizvođače tradicionalnih proizvoda, ukaže na značaj očuvanja starih zanata i da se ponovo oživi nekada čuveni futoški vašar. Manifestacija je tradicionalna i svake godine organizuju se takmičenja u pripremanju jela od kupusa i izbor najteže glavice kupusa uz bogat kulturno-zabavni program.
Na manifestaciji „Futoškakupusijada“ se promoviše projekat Futoški kupus kroz predstavljanje privrednih potencijala Futoga, lokalnih običajai turističke ponude sela, sa akcentom na pripremanju jela od futoškog kupusa. Futoška kupusijada je manifestacija posvećena isključivo autohtonoj sorti futoškog kupusa i njenoj ulozi u ekonomskom i kulturnom razvoju Futoga sa akcentom na potrebu proizvodnje zdrave hrane u zdravoj životnoj sredini.
Od svojih prvih pomena sredinom XIII veka, Futog je poznat kao prometna trgovačka varoš. Na plodnom tlu i pogodnom mestu, bio je domaćin nadaleko poznatog Mitrovdanskog vašara. Za vreme turske vladavine, 1578. godine prvi put u istoriji se pominje proizvo-dnja kupusa u Futogu. Kada vek kasnije Turci napuste ovo mesto, poljoprivreda se obnavlja, mesto se širi i postaje poznato po proizvodnji kupusa. Ovim proizvodom se snabdevala austrijska carska vojska, plaćao porez i trgovalo kao lekom, čak i od opakih bolesti poput kuge. Izgradnjom puteva i prolaskom pruge kroz Futog, kupus stiže na tržište širom Evrope. Nа trаdiciji duge proizvodnje Futoškog kupusа i trgovine nа Mitrovdаnskim vаšаrimа, koji se održava baš kаdа futoški kupus dospevа zа berbu, nаstаlа je ,,Futoškа kupusijаdа'', današnje mesto susretаnjа ljudi, rаzmene robа i informаcijа.
Osnovne karakteristike Futoškog svežeg kupusa su kvalitetan i pogodan hemijski sastav sa većim sadržajem šećera, malim sadržajem kiselina i belančevina. List Futoškog kupusa je nežne građe i tanke nervature i kompaktno preklapa dve trećine glavice. Ove osobine ga izdvajaju kao najpogodniju sortu za upotrebu kako svežeg tako i namenjenog kišeljenju, kada se postižu najbolje organoleptičke osobine. Ovaj kupus pripada beloj vrsti kupusa, a njegova srednje kasna i kasna sorta su namenjene kišeljenju i potrošnji u svežem stanju. Glavica je blago spljoštenog-ovalnog oblika sa slabo naglašenom nervaturom i prosečnom težinom od 1,5 do 3,5 kilograma. Listovi su tanki i lako savitljivi. Futoški kiseli kupus je ćilibarno-žute boje, umereno kiselog i slanog ukusa, rastresitih i elastičnih glavica.
Futoški kupus je autohtoni kupus izdvojene populacije koja se po svojim karakteristikama razlikuje od ostalih belih kupusa. Njegova specifičnost je u selekcionom radu kojim su očuvane karakteristike populacije, dok je tehnologija proizvodnje uobičajena. Proces proizvodnje kisleog kupusa je fermentacija šećera sadržanog u svežem kupusu u mlečnu kiselinu (mlečno kiselinsko vrenje). Sprovedena je potpuno prirodno, u veoma strogim higijenskim uslovima uz dodatak kuhinjske soli ali bez dodataka drugih aditiva i konzervanasa, čime se postiže prepoznatljiv ukus i blagi, prijatni miris Futoškog kiselog kupusa.
Geografski položaj, klima i sastav zemljišta presudni su faktori u stvaranju ove od davnina poznate i nadaleko čuvene sorte. Futoški kupus, kroz vekove, trpi određene promene uslovljene klimatskim, prirodnim i ljudskim faktorima, ali je sva svoja kvalitetna svojstva zadržao i do danas. Futoški kupus se izvozi u mnoge zemlje sveta,sa oznakom geografskog porekla.
