Zvaničan crkveni naziv praznika jeste Uspenije Presvete Bogorodice,jer je to dan kada se Majka Božja,majka Isusa Hrista, uspela na nebo.

Čitavog života obilazila je mesta koja su je podsećala na sina,najčešće Golgotu,Vitlejem i Jeleonsku goru.Bila je u Antiohiji u poseti Svetom Ignjatiju Bogonoscu. Posetila je vaskrslog Lazara, bila kod episkopa kiparskog, a oplovila je oko Svete Gore.Sveta Bogorodica je zaštitnica Svete Gore i posvećeni su joj mnogi manastiri i crkve. Velika je svetica i zato je narod zove Velika Gospojina. Na ovaj dan se završava dvonedeljni strogi post.

Presveta Bogorodica je zaštitnica sveg živog,a posebno porodilja i majki.One se u slučaju preke potrebe prvo obraćaju Majci Bogorodici. Njena ikona se nalazi u svakoj kući verujućih Srba. Ubrano bilje i trave na ovaj dan imaju izuzetno lekovita svojstva. U Pčinji beru borovnice,a na Rajcu lekovite trave.
Po Srbiji se održavaju vašari i narodni sabori.Jedan od onih s najdužom tradicijom je u Beogradu,kod ženskog manastira u Rakovici.
Slavi se kao krsna slava. Saborna crkva Uspenja Presvete Bogorodice u Kragujevcu danas proslavlja hramovnu slavu.