Duhovi ili Trojice su pokretni praznik, koji uvek pada u pedeseti dan od Vaskrsa.Posvećen je silasku Svetog duha na apostole.

Na veliki praznik Sveta Trojica narod tradicionalno posećuje istoimene manastire i traži oprost grehova ili lek za bolesti.

Dobro je, kako tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu.

Trojice se slave kao veliki praznik u Šumadiji. Tog dana mnogim selima išle su krstonoše.U povorci su bili i konjanici i sva muška deca svečano obučena u nova odela.Krstonoše gaze preko useva i njiva, a ispred svake kuće čekaju ih ponude mleka,belog mrsa i druge hrane.

U istočnoj Srbiji, uoči, na dan i posle Svete Trojice, Vlahinje imaju pojačanu vančulnu percepciju i tada proriču, baju vodicu za skidanje čini i spravljaju biljne meleme za uspeh i blagostanje. U Homolju i Timočkoj krajini, između dva utorka oko Trojice, organizuju se povorke.

Jedinstven običaj održao se do današnjih dana u selu Duboka,kod Kučeva. To su poznate dubočke rusalje.Na trgu,usred sela,popodne na ovaj dan obavlja se običaj rusalja.Rusalja je uvek žena,koja isključivo na ovaj dan, prilikom igre u kolu ili samo slušajući muziku,pada u trans, odnosno potpuni zanos. Zbog toga ih još zovu i padalice.

Može se pretpostaviti da padanje u zanos izaziva jednolična i dugotrajna muzika violina.