Kad je Stefan Nemanja odabrao mesto za izgradnju Đurđevih Stupova, u znak zahvalnosti što ga je Sv. Đorđe na čudesan način izbavio iz pećine – tamnice u koju su ga braća bila zatvorila, verovatno je želeo da hram bude ukras celog kraja, kao krst na kruni.

I tako je i bilo. Manastir je sazidan na vrhu visokog brega koji od vetrova zaklanja Dežavu, pitomu i plodnu dolinu, okruženu šumovitim obroncima planina, napajanu bistim potocima. U toj prelepoj dolini bio je Nemanjin dvor, u kojem je rođen Sveti Sava.

Đurđevi stupovi spadaju među prve Nemanjine zadužbine, a građeni su od 1170. do 1174. godine. Ovaj manastir izgrađen na visu, svetionik je, ne samo u fizičkom, nego i u duhovnom smislu.

Kao što svetionik omogućava sigurnu plovidbu i pokazuje put ka spasonosnoj luci, u kojoj nema oluja i brodoloma, tako su i Đurđevi Stupovi, zračeći sa visa koji se uzdiže nad raškom zemljom, vekovima svetleli, sve dok ih, pre više od tri stotine godina, Turci nisu potpuno razorili.

Kad se ispunilo vreme, počela je obnova. U manastiru je obnovljen monaški život. Svakodnevno je služena Sveta Liturgija i, s Božjom pomoću obnova, koja još uvek traje.
Ime Đurđevi Stupovi crkva je dobila po dva veoma visoka zvonika – kule, koje su se nalazile na ulazu u hram.

Ova crkva u sebi spaja vizantijsko i romansko nasleđe, skladno ih stapajući u nešto sasvim osobeno. Graditeljsko umeće izraslo iz tradicija Istoka i Zapada najpre je zablistalo u Đurđevim Stupovima i predstavlja početak srpskog graditeljstva poznatog kao Raška škola.

foto:masarb