Seoba Srba na teritoriju Ugarske posle kosovskog boja a i tokom cele otomanske uprave odvela je srpsku baklavu preko Save i Dunava. Budući da je srpska baklava bila poslastica za posebne prilike, njeni istorijski tragovi nalaze se u sremskoj, bačkoj, banatskoj, božićnoj česnici, ispečenoj od tankih kora posutih orasima medom ili šećerom. Srpska baklava se očuvala kao deo božićne trpeze i u Srba starosedelaca jugoistočne Srbije, tačnije onog dela autohtonog stanovništva koje je ostalo u tim krajevima – posle turskih vremena.
Mi vam predlažemo da isprobate ovaj recept i napravite ovu omiljenu poslasticu sa bademima.
Potrebno je:
1 pakovanje tankih kora
200 g mlevenih badema
200 g mlevenih oraha
100 g suvog grožđa
2 vanilin šećera
150 ml ulja
Za sirup:
500 g šećera
2 kašike meda
1 limun
300 ml vode
Pomešajte bademe i orahe, s vanilin šećerom, dodajte oprano suvo grožđe i promešajte. U pleh ređajte po dve kore, poprskajte ih uljem i pospite pripremljenim filom. Završite korama, pa izrežite pitu oštrim nožem, na trouglove jednake veličine.
Pecite u rerni zagrejanoj na 180 stepeni, dok baklava ne poprimi zlatnožutu boju. Šećer, med i limun nasečen na kolutove kuvajte sa vodom, da dobijete gušći sirup.
